Publikacije:
02.10.2011
Download: 
Univerzitet i održivi razvoj
Univerzitet i održivi razvoj
Na Fakultetu političkih nauka održana je promocija knjige „Univerzitet i održivi razvoj“, kojoj su prisustvovali ministar za zaštitu životne sredine dr Oliver Dulić, ministar prosvete prof. dr Žarko Obradović, državni sekretar u ministarstvu životne sredine prof. dr Ivica Radović, kao i prof. dr Vukašin Pavlović. Prisutne je pozdravio dekan Fakulteta političkih nauka prof. dr Ilija Vujačić rečima da se nada da će se ovom knjigom u univerzitetske razgovore uvesti i problem održivog razvoja. On je objasnio da je Fakultet političkih nauka uvek sarađivao sa drugim institucijama i inicirao da se razmotri i reši problem eko sistema, čije su se promene jako ubrzale u poslednjoj dekadi. „Profesor Pavlović, koji je osnivač Centra za ekološku politiku i održivi razvoj, uveo je ekološke teme na fakultet, a ova knjiga proizvod je tih tema“, dodao je dekan.
Ministar za zaštitu životne sredine, dr Oliver Dulić, istakao je da je oblast održivog razvoja pitanje međusektorske saradnje, i da je, iako je Srbija na taj put krenula relativno kasno, dobar deo već odrađen. „Mi smo svedoci i učesnici u velikim debatama, i najveće pitanje je koliko održivi razvoj košta i šta je to što bi trebalo da se uradi da se ovi problemi reše“ objasnio je ministar Dulić. Društvo je na početku razvoja smatralo da su svi resursi neiscrpni i samo se gledalo kako da se njihova potrošnja poveća. Međutim, problemi su počeli krahom berze i tada se pojavljuju problemi manjka hrane, dolazi do energetske krize, pa čak i krize morala i celog koncepta društva. U tom trenutku dolazi do problematizovanja pitanja održivog razvoja.
Srbija je 2008. godine uvela strategiju održivog razvoja i sada dolazi do povećanja energetske efikasnosti i izgradnje energetske ekološke infrastrukture. „Iako je početna pozicija u kojoj se nalazi Srbija jako slaba i npr. samo 35-40% domaćinstava ima kanalizaciju, ide se ka tome da se smanje regionalne razlike. Raznim investicijama će da se pomogne manje razvijenim regionima, a naročito se posvećuje pažnja investicijama u obrazovanju, koje vodi državnom razvoju“, rekao je ministar Dulić i dodao da je potrebno da se celokupno stanovništvo obrazuje, kada je reč o održivom razvoju, i to ne samo u školama. Celokupna problematika očuvanja životne sredine mora da bude osvetljena tako da je razume svaki običan čovek.
Ministar Obradović je istakao da iako je većina fakulteta u Srbiji dobilo akreditaciju, svi treba da se pozabavimo kvalitetom obrazovanja. „Da bi se sutra ovi mladi ljudi bavili problemom održivog razvoja, oni danas moraju da nauče šta to znači“, objasnio je ministar Obradović. Problem je što se obrazovanje podrazumeva, ali se oko njega ne vode bitni razgovori, ono što se radi ne ceni se, a ima malo ideja o tome šta je potrebno promeniti. On je dodao da prema poslednjem popisu u Srbiju ima preko milion i trista pedeset hiljada nepismenih ljudi, i da moramo da počnemo da definišemo kakvo obrazovanje nam je potrebno za budućnost.
„Postoje tri stuba održivosti, a to su životna sredina, ekonomija i društvo. Ovome možemo da dodamo i četvrti, pomoćni stub, kulturu. Ako zamislimo da sedimo na stolici koja stoji na ova četiri stuba i ako je jedan od njih nestabilan, nestabilna je i sama stolica i naš zadatak je da je održimo da ne padne“, objasnio je šta znači održivi razvoj državni sekretar u ministarstvu životne sredine prof. dr Ivica Radovic. Čovek je uspeo da naruši energiju i materiju, i da se time oštetio ozonski omotač i stvorio efekat staklene bašte.
Autor knjige, prof. dr Vukašin Pavlović objasnio je da je na početku svog zalaganja da ekološke teme budu više zastupljene imao otpor od strane kolega sa prirodnih nauka. „Mnogima nije bilo jasno zašto se neko ko je profesor na društvnim naukama, bavi problemom vezanim za prirodne nauke. Međutim, danas su svi postali svesni da se ovi problemi tiču i politike i ekonomije, a i kulture“. Nijedan ozbiljan problem između čoveka i prirode ne može da se reši samo iz polja jedne nauke. Poslednjih pedeset godina ljudi su izmenili eko sistem brže nego u bilo kom drugom periodu i vremenu. Stopa izumirućih vrsta je veća od 100 do 1000 puta i jednom od pet sisara i jednoj od devet ptica preti nestanak, a do 2020. godine zbog nestašice vode će patiti od 10 do 15% svetske populacije.
U drugoj polovini 20. veka dolazi do širenja ekološke svesti, i iako je termin održiv razvoj relativno skoro skovan, on postoji i bez ljudi. „Mi imamo dug prema budućnosti i potreban je napor svih, pogotovo univerziteta. Na obrazovanju mora da se radi još od predškolskog, ali prvo moraju da se obrazuju profesori, koji će širiti to znanje“.
Prof. Pavlović naglasio je i da je održivi razvoj bitniji za siromašne zemlje, jer bogati mogu da se rasipaju, a siromašni ne. „Ovom knjigom smo nastojali da damo uvid kakvi su pomaci u obrazovanju kad je u pitanju implementacija ideja o održivom razvoju“.
