Publikacije:
22.03.2013
Ekologija i rat
„Ova knjiga je drugo izdanje izveštaja nezavisnih eksperata o NATO bombardovanju SRJ koji ukazuje na ekološku dimenziju vojnih i ratnih aktivnosti“, reči su kojima je priređivač prof. dr Vukašin Pavlović otvorio promociju knjige „Ekologija i rat“ na Fakultetu političkih nauka.
„U modernim ratovima, počevši od Vijetnamskog, oštećenje prirode je sve veće, a u procenama ratnih ishoda ekološka dimenzija se potpuno zanemaruje. Inicijativa ovog i srodnih istraživanja je unapređenje humanitarnog pravnog okvira“, istakao je profesor Pavlović. On je dodao da ekološki visokorizični ciljevi treba da budu izuzeti sa liste ratnih operacija, a da je u međunarodnoj pravnoj regulativi potrebno uvesti status ekocida, kao jednog od najtežih ratnih zločina. „Cilj ove grupe istraživanja je da ukaže na ekološke štete ratova koje imaju kumulativne posledice sa dugoročnim dejstvom. Želimo da animiramo i prirodne i društvene nauke, kako bi se unapredila metodologija po pitanju procene ekoloških šteta“ , ocenio je Pavlović.
Prof. dr Zorka Vukmirović istakla je da ozbiljnog monitoringa posle bombardovanja nije bilo i da su ovakvi skupovi dobar način da se skrene pažnja na neopravdano zapostavljenu temu ekologije. „Prilikom bombardovanja Pančeva došlo je do oslobađanja značajnih količina toksičnih, kancoregenih i teradogenih materija, a nakon što je razoren transformator u Resniku sto pedeset tona visokotoksičnog ulja izliveno je u Topčidersku reku“ , podsetila je Vukmirović i dodala da je važno je uočiti uzročno – posledičnu vezu između narušavanja životne sredine i direktnih implikacija na zdravlje čoveka.
„Na primerima kao što je bombardovanje treba shvatiti vrednost svake biljke i životinje. Jedna od definicija prirode je ta da je mi nismo kupili pa je samim tim ne možemo ni popraviti“ , rekao je prof. dr Voislav Vasić. On je dodao i da je nakon bombardovanja bilo potrebno da država formira predmet radi evidentiranja ukupne štete, uključuljući i ekološke aspekte. „Insistiranjem medija na virtuelnoj prezentaciji stvarnosti sprečeno je predupređivanje štete i suočavanje sa posledicama. Pravovremena procena pokazala bi nivo zrelosti države, ali kod nas je ovo pitanje ispolitizovano“ , zaključio je Vasić.
Prof. dr Dragana Popović ukazala je na istorijsku vrednost knjige koja je pisana jasnim, naučno – popularnim stilom zbog čega predstavlja zahvalno štivo za studente, laike i predstavnike medija. „Naša istraživanja predlažu niz standarda i mera o tome kako treba postupati i ona su pre svega ekološka i u najmanjoj meri antropocentrična. Mi najpre želimo pomak na ovom polju, kao i ulazak programa zaštite u međunarodne konvencije“, dodala je ona. „Kod zaštite životne sredine problem je u tome što se mi rukovodimo nižim standardima samo zbog toga što možemo da ih dostignemo“, zaključila je Popović.
