Publikacije:
03.04.2013
Rizici globalnih katastrofa
„Mislim da ovu knjigu treba čitati naopako, odnosno početi od onoga šta bi trebalo da uradimo kako se katastrofe ne bi desile. Zato smatram da je ova knjiga neka vrsta priručnika za preživljavanje“, rekao je prof. dr Darko Nadić na promociji knjige „Rizici globalnih katastrofa“, autora Nika Bostroma i Milana M. Ćirkovića, održanoj na Fakultetu političkih nauka. On je naveo kako na planetarne katastofe ne možemo da utičemo, ali da postoje i one koje su izazvane načinom života koji vodimo, kao i političkim odlukama određenih ljudi. „Čitanjem ove knjige možemo uticati na to da mračna budućnost ne postane stvarnost“, rekao je profesor Nadić.
Prof. dr Vukašin Pavlović osvrnuo se na etimološko značenje pojma rizika i ukazao na način kako se ono menjalo kroz različite istorijske i civilizacijske epohe. „Rizici su postali strukturni i sistemski i svode se na destrukciju. Više nisu mogućnost izbora i nemaju notu hrabrosti, a ostavljaju velike posledice za generacije koje tek dolaze“, istakao je Pavlović. On je istakao da je ovo delo značajno, jer se bavi sve aktuelnijim pitanjima prikazuje uzroke mogućih katastrofa. „Kada se uzmu u obzir činjenice predstavljene u ovom delu možemo uvideti da možda nije reč o rizicima i da li će se nešto dogoditi već o proceni kada će se to dogoditi“, zaključio je Pavlović.
Prof. dr Milan M. Ćirković, uređivač ove knjige, govorio je o selekcionim mehanizmima koji nam ne dozvoljavaju da u odgovarajućoj meri sagledamo opasnost globalnih katastrofa. „Čak i mnogo manji problemi su za države nepremostivi i da bi se prevazišli potrebno je mnogo znanja i istraživačkog rada, kao i neka vrsta super strukture. Upravo to nam govori da se sa velikim katastrofama moramo suočiti globalno ili se ne možemo suočiti uopšte“, naglasio je profesor Ćirković. On je skrenuo pažnju na to da je svest o rizicima postojala odavno i kako se spominje još u delima antičkih filozofa. „Još je Platon u svojim spisima spominjao da ljudi moraju da poznaju svoju prošlost i svoju istoriju kako bi mogli da prepoznaju rizik i suoče se sa njim“, istakao je Ćirković.
Prof. dr Dragan Simić kao veliku vrlinu ove knjige naveo je njenu sveobuhvatnost i veliki broj tema o rizicima koji značajno mogu da utiču na budućnost čovečanstva. „Kada pravimo poredak izazova i pretnji po čovečanstvo, mnoge stavke iz ove knjige zapostavimo, a zapravo su rizici pomenuti u ovom delu na vrhu te vrhu liste“, rekao je profesor Simić. On je govorio o stalnoj pretnji nuklearnog rata i posledicama koje bi on mogao izazvati. „Najpoštovaniji međunarodni sporazumi su upravo oni koji govore o zabrani korišćenja nuklearnog oružja. Dakle iako su opasnosti i potencijalne katastrofe koje leže u nuklearnom oružanju ogromne, u međunarodnoj političkoj zajednici postoji svest da se ono mora ograničiti“, zaključio je profesor Simić.
